МЕĐUNАRОDNА KОNFЕRЕNCIЈА О ЕNЕRGЕТSKОЈ BUDUĆNОSТI BАLKАNА
15. april 2016.
Na međunarodnoj konferenciji koju su Internet portal „Balkanmagazin“ i „Business and Economy Center“ organizovali 7. aprila pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije „LUKOIL SRBIJA“ AD je predstavljao rukovodilac prodaje naftnih derivata Ivan Brajović. Pod naslovom „Energetska budućnost Balkana“ razmatralo se više vrlo aktuelnih tema: nove energetske strategije malih država, geostrateške posledice jeftine nafte na region, da li je budućnost elektroenergetike u fosilnim gorivima ili obnovljivim izvorima energije, širenje poslovanja energetskih kompanija na druga tržišta u cilju prevazilaženja aktuelne energetske krize i slično.
Otvarajući Konferenciju, ministar rudarstva i energetike RS Aleksandar Antić je izjavio da se Srbija kreće u dobrom smeru kada je reč o postizanju pune energetske stabilnosti i ima ozbiljne projekte i strategiju. On je istakao da se Vlada trudi da doprinese razmeni mišljenja između države, energetskih kompanija i struke, kako bi blagovremeno pronašla odgovore na pitanja snabdevenosti, preduzela prave korake i obezbedila da energetski sistem u celom regionu bude stabilan i da postoji sigurno i bezbedno snabdevanje energentima svih građana.
Da i poslanici doprinose unapređenju energetike u Srbiji istakla je na ovoj konferenciji „Balkanmagazina“ Aleksandra Tomić, predsednik Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije.
Nakon uvodnih izlaganja usledili su paneli po temama: „Balkan – čekajući gasne koridore“, „Izazovi postnafne ere“ i „Elektroenergetika – pokretač razvoja“.
Drugi panel otvorio je Prof dr Slobodan Sokolović odgovorom na pitanje da li živimo u postnafnoj eri. Njegov odgovor je bio odričan: „Možda za dvadesetak godina, ali prema svim scenarijima nafta će imati značajno učešće (oko 30 odsto) u energetskom miksu do 2030. godine. Profesor Sokolović ocenjuje da evropsko energetsko tržište nije integrisano i da u njemu postoji niz poroznosti.
U svom izlaganju kolega Ivan Brajović, šef Odeljenja prodaje naftnih derivata u Društvu podsetio je da je dramatičan pad cene nafte od 2014. godine do danas je imao razorne efekte, kako na naftne kompanije, tako i na stvaranje budžetskih deficita najvećih zemalja izvoznica nafte. On je istakao da se procenjuje da su usled ovog pada u 2015. godini izostale investicije u naftni kompleks od približno 400 milijardi dolara, a u prvom kvartalu 2016. godine od približno 120 milijardi dolara, što na srednjoročnom planu može dovesti do smanjenja obima proizvodnje nafte, a time, prema elementarnom zakonu ponude i tražnje, do povećanja cene nafte, kazao je Brajović.
Na kraju panela usledilo je izlaganje Slaviše Petkovića, načelnika Odeljenja za tržišni nadzor Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije Republike Srbije. Tržište naftnih derivata u Srbiji je unapređeno markiranjem goriva, ali i dalje ne postoji tačan podatak koliki je promet derivata. Kontrola prometa derivata i naplata akciza je podeljena između više institucija, što po rečima Slaviše Petkovića predstavlja problem. Najbolja kombinacija je kontrola i monitoringa i markiranja, istakao je on, dodavši da u ovom procesu mora da istakne kompaniju „LUKOIL SRBIJA“ s kojom je na ovom polju ostvarena besprekorna saradnja.
